Zemun polje - bojno polje
Piše:
Ivona Stojanović, foto:Regionalni centar za prava manjinaDatum:
07/11/2013Foto galerija:
Pre samo dvadesetak dana, obeležena je šesnaesta godišnjica od ubistva romskog dečaka Dušana Jovanovića, čija brutalna smrt je Beograd i Srbiju suočila sa postojanjem organizovane grupe „Skinheds“ koja otvoreno zagovara mržnju prema Romima.
Prošlog vikenda, u beogradskom naselju Zemun polje, neki naizgled obični gradjani organizovali su protest u kojem su otvoreno pozivali na linč Roma.
Pojava šuge i vaški u Osnovnoj školi „Ilija Birčanin“ u Zemun Polju i potpuno nekritičko izveštavanje beogradskih medija o ovom problemu prošlog vikenda eskaliralo je protestom većinskog stanovništva ovog naselja, koji su pozivali na linč i proterivanje romskog stanovništva. Mediji su preneli izjavu jednog roditelja čije dete ide u tu školu, kako su za vaške i šugu krivi Romi, koji su tu nedavno doseljeni, te da su pored šuge „doneli i ostale bolesti“.
Uz povike: "Nećemo Cigane, nećemo šugu!", "Cigani šugavi, izađite napolje!", "Koljite Cigane!" "Ubij, zakolji, da Cigan ne postoji!", "Pobićemo vas!", "Bežite iz Zemun polja!", "Iselićemo Cigane!" oko 200 gradjana, pripadnika većinskog stanovništva, protestvovalo je u delu naselja gde pretežno živi romsko stanovništvo.
Na ovaj protest reagovao je Regionalni centar manjina, kojem su se stanovnici ovog naselja obratili za pomoć. „Nismo bili prisutni kada se odvijao protest, jer su nas stanovnici ovog naselja pozvali tek sutradan kada su se oporavili od prvobitnog šoka'', kaže Marina Vignjević iz Regionalnog centra manjina. ''Otišli smo tamo odmah sutradan. Svi su jako uplašeni. Neki su se čak i sklonili iz naselja u strahu za sopstveni život.''
Iako protest nije bio prijavljen, što je zakonska obaveza, policija je bila prisutna. Pokušali smo u podrućnoj policijskoj stanici Zemun da dobijemo neke dodatne informacije o tome da li je bilo incidenata i da li je iko priveden zbog rasisitičkih poziva na nasilje nad Romima, ali su nam u dežurnoj službi rekli da ne mogu da daju nikakve informacije, te da se za sve obratimo PR službi gradske policije. U Birou za medije niko nije odgovarao na naše pozive.
Ono što je interesantno, prema rečima Marine Vignjević, Romi, stanovnici ovog naselja su jako nepoverljivi prema svima, ali imaju poverenje u policiju i jedino sa njima i uz njih imaju osećaj da su zaštićeni. Nakon protesta, policija je u naselju ostavila dve svoje partole koje tamo dežuraju.
Uprkos tome, jedan deo stanovnika naselja ne izlazi iz svojih stanova. Deca ne idu u školu već nekoliko dana. Preko dana, situacija je koliko-toliko prihvatljiva i ljudi naizgled normalno žive, medjutim, već sa prvim mrakom, svi se zatvarajaju u stanove i izbegavaju svako izlaženje, čak i na prozore.
''U naselju živi dosta romskih porodica medju kojima ima dece, ali i dosta starih i bolesnih ljudi, tako da je strah koji je ovaj protest izazvao kod Roma, krajnje razumljiv i opravdan'', kažu u Regionalnom centru manjina. Najveći problem je nekritičko izveštavanje medija, koje je praktično pokrenulo lavinu verbalnog nasilja i pretnji Romima, a nijedno novinsko udruženje nije reagovalo ogradjivanjem ili preporukom svojim članovima.
''Nije ovo prvi put da mediji zapale prvu iskru. Retko ko razmišlja da svojim pisanjem može nekome da prouzrokuje velike probleme. Eto, na primer, kada je nedavno bio aktuelan slučaj devojčice koja je pronadjena u Grčkoj u romskoj porodici, imali smo na ulici pokušaj otimanja detata od jedne romske porodice, samo zato što je bilo svetlije puti nego roditelji sa kojima je bilo. I opet niko nije reagovao.''
Isto tako, Regionalni centar manjina je zatražio od Poverenice za diskriminaciju da se izjasni o tekstu koji je list Politika objavio o poklopcima koji nestaju sa šahotova po beogradskim ulicama, a u kojem su kao isključivi vinovnici tih kradja navedeni Romi.
Prema mišljenju Poverenice, ovakav tekst je okarakterisan kao diskriminatorski, ali Savet za štampu, nije mogao da donese nikakav zaključak jer su mišljenja članova bila podeljena, a kako ih je bio paran broj – nije bilo potrebne većine ni na jednoj strani, da se zauzme stav, čak nije uzeto u obzir ni mišljenje Poverenice koje je bilo nedvosmisleno. ''Iako je Poverenica za diskriminaciju dala preporuku da se Politika javno izvini romskom narodu, trebalo je dosta napora da se to zaista i dogodi to u obimu i na mestu koje je neuporedivo manje i nevidljivije od teksta kojim se na diskriminatorski način obeležila jedna grupa ljudi. Takva pisanja, zaista mogu da dovedu do ozbiljnih posledica po bezbednost neke populacije, a da ne govorimo o tome koliko predrasuda stvara ili pokreće izostavljanje nekih činjenica ili generalizovanje drugih.''
Mediji su, kažu i u ovom slučaju, propustili da navedu činjenicu da se ne radi o nekom neformalnom naselju koje je u Zemun polju bespravno podignuto, već o stambenim zgradama, takozvanim socijalnim stanovima koje grad dodeljuje na korišćenje onima koji su socijalno najugroženiji i koji su zadovoljili uslove konkursa koji se u tu svrhu sprovodi.
''Citiranje izjave jednog učesnika protesta kojim se cela romska populacija okrivljuje za širenje šuge i vaški u školi, je u najmanju ruku nesmotrena, a kada se sagleda da je odmah nakon takvog pisanja došlo do antiromskih protesta na kojem je pozivano na linč Roma, pokazuje da novinari moraju mnogo odgovornije da se odnose prema onome što pišu'', kažu u Regionalnom centru manjina.
Nakon prvog protesta koji je uznemirio Rome u Zemun polju, ali i zabrinuo gradjane Beograda zbog iskazane rasističke mržnje i pretnje nasiljem, u sredu je održan još jedan skup, na kojem je prema slobodnoj proceni predstavnika Regionalnog centar manjina, bilo oko 500 meštana, pripadnika većinskog stanovništva.
''Njihov osnovni zahtev, povodom kojeg se prikupljaju potpisi za peticiju, jeste da se zaustavi sa doseljavanjem kako kažu "ljudi iz nehigijenskih naselja", što u prevodu znači - Roma i Romkinja, jer jednio oni žive u neformanlim naseljima. Na samom protestu, osim sporadičnih, nije bilo masovnih antiromskih povika, ali vlada veliko antiromsko raspoloženje medju samim gradjanima što sam mogao da zaključim slušajući njihove pojedinačne razgovore'', kaže Marko Vasiljević iz Regionalnog centra.
Rome koji žive u socijalnim stanovima posetio je predstavnik grada. ''Nakon ove posete Romi su postali nepoverljivi i prema nama jer sada imaju osećaj da je i to što su se nama obratili za pomoć, rezultiralo novim neprijatnostima. Kažu, da su im predstavnici grada tražili da prestanu da se obraćaju medijima i drugima za pomoć, jer žele da prestane priča oko protesta u Zemun polju. U suprotnom, grad će pokrenuti mehanizme da iz stanova budu iseljeni svi koji neredovno izmiruju finansijske obeveze koje imaju po osnovu korišćenja tih stanova. Kašnjenja u plaćanju se naravno dešavaju i grad je to najčešće tolerisao, ali do sada nije bilo ovakvih ucena i pretnji izbacivanjem od strane grada'', kaže Vasiljević.
''Na žalost politika grada u pogledu socijalnih stanova je zasnovana na segregaciji, a ne na integraciji. Tačno je da su ti ljudi semešteni u daleko bolje uslove od onih u kojima su bili, ali tako grupisani i bez dalje podrške nadležnih službi, takva naselja se pretvaraju u neku vrstu geta, a to ne ide na ruku nikome, već samo pojačava predrasude i inicira netrpeljivost'', kaže Marina Vignjević,
