Romi u Srbiji: Dekada opasnog življenja
Krajem marta u srbijanskoj dnevnoj štampi osvanule su dvije vijesti u vezi sa Romima: novosadski "Mc Donald's" kažnjen je sa 100.000 dinara zbog diskriminacije Roma, a, s druge strane, najavljeno je uvođenje nastave romskog jezika sa elementima nacionalne kulture u više od 400 osnovnih škola u Srbiji.
Moglo bi se reći da između ove dvije krajnosti - narušavanja dostojanstva, često i elementarne sigurnosti, i pokušaja države da, sa velikim zakašnjenjem realizuje bar dio obaveza prema pripadnicima romskog naroda, u Srbiji žive Romi, na izmaku devete godine Dekade za inkluziju Roma. U Srbiji ih, prema poslednjem popisu, ima 150.000, ali su procene da ih je najmanje 600.000; većina nema nikakve dokumente, tek odnedavno počela je državna akcija prijavljivanja za dobijanje ličnih dokumenata. Više od 80% Roma je nepismeno, a toliki je i procenat primalaca socijalne pomoći.
Iako Dekadu neki od uglednih romskih aktivista ocjenjuju kao najznačajniji period u emancipaciji ovog naroda, svi su saglasni u oceni da nema i neće biti istinske inkluzije sve dok odnos prema Romima počiva na stereotipima koji lako prerastaju u nasilje, te da je nužan preduslov za inkluziju znatno veći broj Roma u državnoj upravi. Danas su česte vesti o napadima na Rome i međunacionalnim sukobima, a predstavnika romskog naroda nema u Skupštini Srbije, Vladi i, u brojnim lokalnim samoupravama, organima izvšne vlasti na nižim nivoima.
Od stereotipa do nasilja
Alarmantno knjigovodstvo napada na Rome bilježi i prošlogodišnje neofašističke incidente velikih razmera, poput napada na romsko naselje u Borči kod Beograda, kada je Molotovljevim koktelom zapaljena kuća porodice Asanović, te napad na kuću porodice Sinko u banatskom selu Jaša Tomić, nakon sukoba tinejdžerskih bandi Srba i Roma.
Posebno nečovečan bio je napad na Stefana Nikolića u Novom Sadu, kome su pripadnici nasilne skupine pokušali da otmu dvogodišnje dijete koje je svjetlije puti nego on. Ponižavali su ga i vrijeđali, nudeći mu za dijete 100 evra. Pravosudni epilog ovog, kao i ostalih slučajeva, nije zabilježen. Presuda protiv Mc Donald'sa zbog diskriminacije prvostepena je i prva takve vrste u Srbiji; izrečena kazna je minimalna, a zaprijećeno je i od godinu do tri godine zatvora.
Dragoljub Acković, zamjenik direktora Kancelarije Vlade Srbije za ljudska i manjinska prava, predsjednik Svjetskog parlamenta Roma, kaže za naš portal da su stereotipi i predrasude ključni generatori netrpeljivosti prema Romima, koja je u nekim delovima Srbije posljednjih godina porasla.
"Najsnažnija borba treba da se vodi protiv stereotipa, da se dokaže da Romi imaju svoj jezik, običaje, kulturu, vrednosti, kao i drugu ljudi. Svi treba da upoznaju romski narod i da se tako ublaže predrasude. Sada se i dalje koriste dezinformacije i govori 'šta oni hoće, imaju veća prava nego mi'. Ljudi ne znaju koja prava imaju, šta tražimo. U Srbiji se ne zna da takozvana afirmativna akcija ne ugrožava većinski narod, jer su, recimo, samo dva procenta mesta na fakultetima predviđena za Rome i osobe sa posebnim potrebama. Zar je to mnogo i zar o tome treba diskutovati! Treba diskutovati o tome zašto je ova zajednica u tolikom zaostatku, da će joj biti potrebno desetine i stotinu godina. Samo 31 procenat Roma je funkcionalno pismen, to je strašno", kaže naš sagovornik.
Ima uspeha - nema inkluzije
Po ocjeni Osmana Balića, predsjednika Lige za Dekadu Roma, koja okuplja nevladine organizacije, "i dalje postoji diskriminacija Roma, posebno poslednjih pet godina".
"Kada su nacionalisti različitih boja primetili da Romi napreduju, beležimo pojavu reaktivnog nacionalizma i diskriminacije, etnički motivisanih napada, čak i medije koji su spinovali stereotipe o Romima. To je rezultat uspeha, on se na Balkanu nikada nije praštao, pa se ne prašta ni nama. Tako dolazimo do ključnog problema - mi, zapravo, nemamo inkluziju, iako se dekada, zapravo, zove Dekada inkluzije Roma. Nemamo zato što su etnocentrične države Dekade izbegavale da u javnoj upravi zaposle Rome. Odavno ne stoji da su Romi neobrazovani za učešće u javnoj upravi, nikada to nisu ni bili - od 800 hiljada zaposlenih u državnoj upravi Srbije, Roma je 0,0001 procenat", naglašava Balić.
Vitomir Mihailović, predsjednik Nacionalnog savjeta Roma Srbije, smatra da se vidi politička volja, ali ne u svim oblastima.
"Najveći pomaci učinjeni su u oblasti obrazovanja, jer to najmanje košta. Reč je o obezbeđivanju alternativnih mera i stipendija za romske učenike i studente. Reztultati su postignuti uvođenjem pedagoških asistenata, usvajanjem akata kojima se uključuju predstavnici romske nacionalne zajednice u programe u kojima mogu koristiti neke benefite. Ostaje velika obaveza države, uvođenje romskog jezika u škole. Prošle godine se osam hiljada osnovaca opredelilo da sluša nastavu romskog jezika kao izborni predmet, ali Ministarstvo prosvete nije imalo sluha da se to realizuje već ove godine. Potrebno je da se ta nastava realizuje u 400 odeljenja, a Ministarstvo je očekivalo deset puta manje", kaže Mihailović. On vidi napredak u oblasti zdravstvene zaštite.
Uspjeh Roma i uspjeh Evrope
"Tu su postignuti rezultati uvođenjem zdravstvenih medijatora. Kada je reč o stanovanju, samo u nekim gradovima su markirana romska naselja, ali nema vidljivih pomaka u poboljšanju uslova stanovanja, izgradnji infrastrukture. Slično je i sa zapošljavanjen, indikativan je podatak da je prve godine Dekade Ministarstvo za rad i socijalnu politiku izdvojilo 120 miliona dinara, a sledeće godine, zbog neutrošenih sredstava, samo 12 miliona. Sa tim novcem se ne može obezbediti zapošljavanje, samozapošljavanje, ili edukacija. Stanje je nepromenjeno, problema ima i većinski narod, svesni smo toga, ali 95 odsto Roma je nezaposleno", ističe Mihailović.
Svodeći rezultate Dekade, Osman Balić ocjenjuje da "treba da se leči kontaminiranost nacionalizmom u tranzicijskim državama. Zbog tog pridruživanja EU nama Romima dobro dođe. Sve nam ide na ruku, mi smo narod u usponu, govorim ovo sa puno nade i optimizma. Kulturne promene i tendencije u romskoj zajednici su jasne i vidljive. Kada države završe sa svojom ksenofobičnom politikom koju neguju, postojaće dobar ambijent da Romi postignu pun uspeh u procesu svoje emancipacije. To će biti, ne uspeh Roma, nego uspeh Evrope", smatra Balić.
Dragoljub Acković izražava nezadovoljstvo stepenom ulaganja u razvoj romske kulture i infomisanja na romskom jeziku.
"Za nova ulaganja u kulturu i informisanje Roma u ovoj godini nije predviđen ni dinar. Nema nijednog lista na romskom jeziku, dva koja su postojala i koja je finansiralo Ministarstvo kulture ugašena su. Postoji dnevna pedesetominutna radio emisija, pokrenuta još pre 20 godina, a neke se emisije emituju u Vojvodini, nakon toga reemituju u ostalom delu Srbije, što je neprihvatljivo. Dve romske televizije i dve radio stanice su ugašene, sa obrazloženjem da ne može da se dobije frekvencija. Mislim da je to izuzetno nekorektno prema Romima. A Vlada će se verovatno zabrinuti kada u procesu približavanja EU neko postavi to pitanje. Žao mi je zbog toga što neko mora na to da podseća, da živimo ovde hiljadu godina i da treba da budemo ravnopravni. Ako se bolje upoznamo, više ćemo da se poštujemo i bolje da živimo", ocenjuje Dragoljub Acković.
