White Angel ili kako hraniti rasizam

Bez vodovoda, u lošim kućama, izvan bilo kakvih higijenskih i zdravstvenih uslova. Bolest, glad, prljavština, poroci i kriminal stalni su stanovnici ovog naselja. Sve je, dakle, u redu u tom naselju. Sve je u skladu sa očekivanjima dobronamernih posmatrača.

Ali, odjednom, iz jedne kartonske kuće promoli se glava nekog deteta! Ali ne običnog deteta. Deteta bele puti, plave kose i plavih očiju. Vrlo neobičnog deteta za ovo naselje. To je zabrinulo ove ljude. Zato napraviše DNK analizu i ustanoviše da ne postoji šansa da je to biološko dete ljudi koji se predstavljaju kao njegovi roditelji.

Objaviše već sutradan na sva zvona da je ovo dete nađeno. Prljavo, zapušteno. Belo dete. Beli Anđeo. Na mestu gde se nije dalo ni pretpostaviti da se može naći anđeo.

Sve se poklopilo. „Cigani kradu decu“. Cigani su ukrali dete, najverovatnije još kao bebu, držali ga u jezivim uslovima, terali ga da prosi. Belo dete. Belog Anđela.

Dok oni žive u svojim naseljima, u njihovim uslovima, sa njihovom decom - crnim anđelima, ili crnim đavolima, sve je u redu. Dok su njihova deca prljava i zapuštena ništa nije čudno. Ali kada tamo ugledamo Belog Anđela, tada više nema šale!

Doduše, postoje nelogičnosti i oko datuma rođenja ostale dece u toj porodici. Ali oni nisu beli anđeli, pa će poslužiti samo kao dokaz da je Beli Anđeo otet.

A saopštenje socijalne službe da je devojčica dovedena prljava i prestrašena neće imati nikakve veze sa tim da je istrgnuta iz konteksta koji je doživljavala kao svoj i jedini. Već će iz toga isčitavati strah od porodice u kojoj je živela i projektovati pepeljugu koja je mučena dok su svi ostali uživali.

Alarmiraće se javnost, bezmalo svetska. Pisaće novine, prenosiće televizije, objavljivaće sliku Belog Anđela. Svi će pokušavati da pomognu, da se pronađu pravi roditelji deteta. Javljaće se ljudi iz belog sveta. Romski par će biti uhapšen. Svi ćemo čekati da se ova surova priča razreši i da Beli Anđeo pronađe svoje biološke roditelje.

Ali nije ova priča onakva kakva je trebala da bude. Nije priča o faktima i pretpostavkama. O mužu i ženi i detetu koje po DNK analizi nije njihovo. O zloupotrebi dece i dečjem radu. O mogućoj trgovini decom.O teškim uslovima života u kojima žive Romi. O siromaštvu i njegovim posledicama. Ko zna, možda i o deci ostavljenoj pored kontejnera. A nije ni priča o državama i sistemima koji ništa od toga ne uspevaju da zaustave.

Ovo je, naime, priča o tome koliko rasizma obitava među nama. O belima i crnima. O čistima i prljavima. O anđelima i đavolima. Ovo je priča o rasnoj mržnji, stereotipima i predrasudama i njihovim izvorima.

Odjeknula je snažno, i našla put do naših srca. Onako kako nikada neće odjeknuti priče o tome kako inače žive deca u romskoj mahali, tu, blizu nas. Ne zato što su predodređena tako da žive. Nego zato što ih mi ne želimo videti drugačijima.