Vera i zamešateljstvo
Nije lako biti vernik.
Osim obaveza vezanih za praktikovanje vere, koje nisu nimalo lake kada se ima u vidu savremeno bitisanje čoveka, čeka vas još pregršt izazova. Izgradnja sopstvenog unutrašnjeg mira, mira sa samim sobom. Pa onda izgradnja mira sa drugima, oko sebe. Tu su i učenje, proučavanje, propitivanje sebe, podučavanje drugih i učenje od drugih.
No, nije to samo žrtvovanje i odricanje. To je i osećaj napredovanja, uspevanja, jačanja i stabilnosti. Svedočio sam tome kroz svoje iskustvo.
Ali se često umešaju i još neki osećaji. Na primer osećaj superiornosti. Posebno prema onima koji ne rade kao vi, ili nisu toliko revnosni, ili ih to ne zanima, ili smatrate da su u grehu. Nadoveže se, postepeno, tu, i sažaljenje prema njima, ponegde i prezir. Molite se Bogu za njih. Ponekad u dobroj nameri. Ponekad ubeđeni da je vaša namera dobra. A ponekad da vas sačuva od iskušenja koja vam donosi druženje sa njima.
Dozvolite onda sebi i da ih posavetujete, uputite, da im skrenete pažnju na posrnuće, da ispunite i svoju obavezu, da reagujete jer ste na putu Istine. Bog je Istina, a vi joj težite. Pa imate i pravo da misionarite.
Može vam se desiti i da se ohrabrite u znanju, pa da se konfrontirate sa neznanjem i pogrešnim postupanjem u sopstvenom džematu ili verskoj zajednici.
A može vam se desiti i da se uzoholite. Da stavite sebe blizu Boga, ili u ulogu njegovog glasnogovornika. Širk, ili tako nekako. Pa onda počnete da sudite, prosuđujete ko će u raj, ko u pakao, ko u dženet, ko u džehenem. Pa onda vi spoznate od čega sve to zavisi. Pa onda vi znate kako pravi vernik izgleda, kako postupa, kako se ponaša, kako se oblači, s kim se dodiruje, šta pije, jede, čita, sluša. I naučite da sudite o moralu. Pa počnete da prepoznajete ko je Sodoma, a ko Gomora. Ko šuruje s đavolom, a ko mu se divi.
A može vam se desiti i da se još više uzoholite. Pa da delujete protiv onih za koje vi mislite da su na krivom putu. Da dozvolite sebi da ih mrzite, da im želite zlo. Da se naglas molite za njih, dok iz vaših usta seva mržnja i poziv na linč.
A možda se toliko uverite u to da imate pravo da sudite, pa spremno povedete i druge u to. Da budete onaj ispred, onaj koji vodi ljude u ime Boga i Istine.
Može vas iskušenje navesti da prosuđujete, u ime Boga, o nacijama i državama. Da govorite ljudima šta je Srbin, a šta Bošnjak, da im govorite o granicama i teritoriji.
Mnogo je iskušenja. Nije lako biti vernik. No, stvari postaju još komplikovanije kad ih stavimo u dnevne okvire.
Sedamdeset procenata ispitanih u jednom od istraživanja na temu diskriminacije, sprovedenog prošle godine, smatra da je diskriminacija na osnovu vere veoma izražena u BiH društvu. Teško je pretpostaviti na koju diskriminaciju su ljudi mislili kad su odgovarali na pitanja. Verujem da su mnogi zamešali etničku i versku diskriminaciju, što nije čudno, a ni slučajno u ovim „našim uslovima“. Naša sklonost ka ovom zamešateljstvu može se promišljati. I same nam verske institucije kroz svoje eksponente poručuju da nacionalni identiteti imaju veze sa verom. Tako se i neka vera može nazvati „srpskom“, a neka druga može postati „uslov opstanka bošnjačke nacije“.
A kako nismo previše skloni sistemu propitivanja poruka koje dobijamo od svojih „pastira“, nije čudno da mnogi veruju da će na sudnjem danu biti pitani: kakav si Srbin bio Srbiji, Bošnjak Bosni ili Hrvat Hrvatskoj? Ili, koliko si učinio za opstanak svog etnikuma i teritorijalnog suvereniteta? Ili, jesi li čuvao Republiku Srpsku? Ili, kako si se izjasnio na popisu 2013?
Ima onih koji ne vide stvar baš tako, pa kažu da vera i nacija nisu povezane stvari, da to „gore“ neće biti tretirano, te da će sva pitanja u vezi vaše vere biti mnogo prostija i ličnija. Kakav si otac bio deci, kakav muž ženi, komšija komšiji, brat sestri, kakav si bio prema nevoljniku, koliko solidaran sa ugroženima, koliko pravedan prema svojim radnicima itd.
Zbog čega, zaista, 70% ljudi vidi veru kao najčešći osnov diskriminacije? Na šta su ljudi mislili kada su to rekli?
Mene kao vernika diskriminiše društvo u kom živim?
Mene kao pripadnika jedne religijske zajednice diskriminišu (pripadnici) druge religijske zajednice?
Mene kao vernika diskriminiše sopstvena religijska zajednica?
Mene kao ateistu diskriminišu sve verske zajednice?
I tako dalje. Nekako sam uveren da je kod većine druga opcija bila presudna. Da mnogi dele iskustvo šikaniranja, odbacivanja, ponižavanja, vređanja, mržnje ... Znam dosta takvih primera, iz različlitih delova BiH. Skoro po pravilu, odnose se na one koji su u manjini u nekim gradovima ili regijama. Recimo na muslimane u Banja Luci, Zvorniku, Foči, Vitezu... ili na pravoslavce u Sarajevu, Goraždu, Mostaru, Konjicu... ili na katolike u Derventi, Jablanici, Tuzli...
E sad, zbrojimo li te „manjine“ u bosanskim gradovima i selima, uz pretpostavku da svi oni svedoče o verskoj diskriminaciji, nećemo doći do cifre od 70%. Možda do tridesetak u najboljem slučaju. Nešto procenata se možda odnosi i na neke druge modalitete od gornja četiri, ili neke koji nisu navedeni. Otkud onda onih 70%?
Da li je možda uzrok zamešateljstvo verskog i nacionalnog na ovim prostorima? Možda, ali to ne menja činjenicu da više od dve trećine ljudi tvrdi da trpi diskriminaciju zbog svog nacionalno-verskog identiteta. U zemlji u kojoj živi.
Svaka religija tvrdi da se bavi ljudskim bićem i odnosom koje ono ima sa Bogom. Pomažu da se izgradi unutrašnji mir, mir sa samim sobom, mir sa drugima, oko sebe. No, nešto u ovom škripi. I najlakše je tvrditi da je problem samo u religijama. Očigledno škripi i na drugom mestu. A to drugo mesto ima veze sa svakim od nas. Tačnije, to drugo mesto smo svi mi.
Mnogo je iskušenja. Stvarno nije lako biti vernik.
