Presuda protiv Samre Ćosović: Slučaj koji je testirao sudsku praksu

Presuda protiv Samre Ćosović, iako prvostepena, nosi potvrdu da govor mržnje i pozivanje na nasilje na društvenim mrežama, pogotovo javnih i političkih ličnosti nisu dopustivi i mogu se sankcionisati, poručili su LGBTI aktivisti i aktivistice.

 

Podsjećamo, Ćosović je 2019. godine putem svog Facebook profila, reagovala na najavu organizacije prve bh. povorke ponosa. Tada je napisala sljedeći status:

 

“Državo nemaš pravo da se žališ, sve dok stanje naroda ne popraviš. Veliku važnost i značaj je dobila jedna mala skupina od 15 aktivista i aktivistkinja iz Prijedora, Banja Luke, Sarajeva, Bijeljine, Tuzle i ostalih dijelova BiH. Njih 15 je dovoljno da pokrenu inicijativu za povorku i organizuju širom regije te tzv. povorke ponosa koje imaju za cilj da upropaste državu i njen narod. Svako ima pravo na život kakav želi, tako isto imamo i mi svoje pravo da biramo s kim želimo da živimo. Želim da se ovakvi ljudi izoluju i sklone što dalje od naše djece i društva. Neka idu negdje drugo i prave sebi grad, državu, zakone i svoja prava koja im niko neće osporavati. Ali ovdje NE!”

 

Njen javni istup podijelili su brojni mediji, a stigle su i reakcije osude iz nevladinog sektora. Sarajevski otvoreni centar odlučio je podnijeti i kolektivnu tužbu u ime LGBTI osoba pozivajući se na Zakon o zabrani diskriminacije. 

 

“Zakon o zabrani diskriminacije ima predviđene posebne oblike – pozivanje na diskriminaciju, segregaciju. Ona [Ćosović] je pozivala na neku vrstu segregacije u svom javnom istupu. Činio nam se kao veoma zanimljiv slučaj koji može da testira sudsku praksu”, objašnjava za Diskriminacija.ba Darko Pandurević, rukovodilac zagovaranja u Sarajevskom otvorenom centru.

 

Tužena sada ima rok od trideset dana da uloži žalbu na prvostepenu presudu, a, ukoliko se to desi, do drugostepene presude čekat će se otprilike tri do četiri godine, pojašnjava Pandurević. Presudom se od Ćosović traži da se suzdrži od daljih aktivnosti koje će diskriminisati LGBTI osobe, da o svom trošku objavi presudu, te da nadoknadi troškove sudskog postupka, što sve treba biti potvrđeno i pravosnažnom presudom. Do završetka ovog teksta nismo uspjeli stupiti u kontakt i dobiti komentar od Ćosović.

 

Presuda nije konačna i pravosnažna, ali je značajna jer je prvi put neki sud u BiH utvrdio postojanje diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije, rodnog identiteta i spolnih karakteristika.

 

Prvi put ove kategorije uvedene su Zakon o zabrani diskriminacije 2009. godine što znači da je bilo potrebno skoro 13 godina do prve presude. To ukazuje na sporost sistema da implementira nove norme, ali “bolje ikad, nego nikad” poručuje Pandurević. Vjeruje da se ovakvim i sličnim presudama kreira sudska praksa i jača pravni okvir za razumijevanje pojava kao što su diskriminacija i govor mržnje.

 

“U presudi je jasno naglašeno da se njen istup i poruka ne mogu podvesti pod slobodu izražavanja i slobodu govora zato što spadaju u govor mržnje.”

 

 

U nedostatku sudske prakse u ovoj oblasti, sutkinja se vodila presudama Evropskog suda za ljudska prava, pojašnjava Pandurević. Dodaje i da razlika između Bosne i Hercegovine i Zapadne Evrope nije u tome što u drugim zemljama ne postoje ljudi koji imaju ksenofobna mišljenja i izražavaju govor mržnje, nego postoji sistem koji je spreman i efikasan da postavlja jasne granice i reaguje. 

 

Dina Bajrektarević, članica Organizacionog odbora Povorke ponosa, smatra da se presudom protiv bivše kantonalne zastupnice LGBTI zajednici šalje jasna poruku da mogu reagovati i da će institucije zaštiti njihova osnovna ljudska prava. Time im se ostavlja i prilika da češće prijavljuju diskriminaciju, ili bilo kakvo nasilje koje se dešava.

 

“Isto tako važno je da znamo da osobe iz javnog i političkog života su adekvatno tretirane u skladu s onim što kažu”, zaključuje Bajrektarević.