Krvavi vikend u Srbiji, raste broj žena - žrtava

 

Kanjiža, Lozovik, Čačaku i Beogradu, toponimi su partnerskog nasilja, koje je za manje od 48 sati protreslo državu i njene institucije stavilo na pravo mesto. Najpre je u dva sela u okolini Kanjiže (sever Srbije) Rade Šefer (62), dan posle svadbe svog sina, u Oromu ubio snahine roditelje, a potom je u  selu Martinoš, istom lovačkom puškom, ubio i ženu, njene roditelje i snahu. Bio je u stanju teškog pijanstva, još ranije se protivio sinovljevom braku, ali je bio stalno nasilan i tukao je suprugu. Poslednji put dan pre masovnog zločina, kada ga je zbog nasilja policija privela, ali tužilaštvo, nadležno za ovo područje, nije protiv njega pokrenulo krivični postupak. Nije naložilo ni to da mu se oduzme oružje, iako je 2011. lovačkom puškom i pod uticajem alkohola pretio policajcima. Opkolile su ga tada i uhapsile dve patrole, postupak protiv njega je volšebno zastareo, a puška mu je vraćena.

 

Okidač za ovaj zločin, iako se govori o neslaganju ubice sa sinovljevim brakom, bio je odnos sa suprugom kojoj je poručio "Ovo ti je poslednji dan da mi se vratiš!"

 

Zajednički imenitelji tragedija vode do države, nepotpunog zakonodavstva koje ne štiti žrtve u potpunosti i favorizuje nasilje, ne progonivši nasilnike po službenoj dužnosti. Ipak, ono što se dogodilo u okolini Kanjiže u potpunosti delegitimiše državu, njenu nameru i sposobnost da štiti građane.

 

Jer, ubica je po ko zna koji put nasrnuo na ženu i tukao je, policija ga je pritvorila, potom pustila, a Tužilaštvo u Senti tvrdi da nisu ispunjeni uslovi da mu bude određen pritvor i da bude pokrenut krivični postupak protiv njega.

 

Javni tužilac Mirko Gašević, pretpostavljeni sudije Katarine Segedinski, koja je ubicu pustila na slobodu, tvrdi kako "nije bilo nijednog nagoveštaja, indicije, naznake okolnosti, niti upozorenja od policije da Rade Šefer može da ponovi nasilje u porodici koje je iskazao na sinovljevoj svadbi prema bivšoj supruzi, a kamoli da nasilje može eskalirati i izazvati tragediju".

 

 

 

Nije kraj, Gašević, rugajući se zdravom razumu, logici, profesiji, tvrdi da tužilac nije predložio određivanje policijskog pritvora, "jer za to nije bilo opravdanih razloga". A ovoliko zna o partnerskom nasilju: "Supružnici čak nisu ni živeli zajedno". Iako je trebalo da zna, a za to je dovoljna i dnevna štampa, da je otprilike trećina zločina nad ženama počinjena iako partneri nisu živeli u zajednici, nisu bili venčani, ni razvedeni. Bezočno prikrivanje neznanja ili nerada, ne znamo detalje, nema reakcija iz vrha vlasti.

 

Detalji faktografije su neshvatljivi, sin Vladimir je prijavio oca neposredno pre masovnog ubistva,  policija je četori sata zadržala Šefera, pušten je na slobodu, a protiv njega je podneta krivična prijava u redovnom postupku, bez policijskog zadržavanja. Četiri godine ranije Šefer je vređao i napao policajce, oduzete su mu četiri lovačke puške, a podneta je i prekršajna prijava. U opštinskom organu za prekršaje Senta postupak je zastareo, a u aprilu prošle godine Šeferu su vraćene sve puške. Njegovi žena i sin su pre mesec dana tražili od policije da mu oduzme oružje, zbog toga što preti da će ih pobiti. Bez rezultata.

 

U Lozoviku je muškarac puškom usmrtio svoju suprugu, a potom i sebe. Žrtva je bila dvadesetsedmogodišnja Jelena Bogosavljević koju je muž tukao od kada su u braku, a u januaru ove godine završila je zbog povreda u bolnici. Tu dolazimo do prakse i zakonodavstva, lekari su obavestili MUP, a žrtva je potpisala izjavu da nasilnika neće sudski goniti.

 

Za državu se, dakle, ništa nije dogodilo, vidljive povrede nisu dovoljan razlog za pokretanje postupka, izvođenje nasilnika pred sud. Po službenoj dužnosti. Epilog je to što je Jelena Bogosavljević napustila muža, a on nije mogao da se pomiri s tim. Na prevaru je odveo do fudbalskog igrališta, ubio je iz lovačke puške i izvršio samoubistvo.

 

 

 

U Čačku je biznismen Dragan Kuzmanović iz pištolja ubio svoju suprugu Draganu Kuzmanović, a potom izvršio samoubistvo, dok su u sobi beogradskog hotela "Slavija" pronađena beživotna tela muškarca i žene. Pored njega je pronađen pištolj i pretpostavlja se da je reč o ubistvu i samoubistvu. Ovaj se zločin razlikuje od poslednjih u nizu, utoliko što nije bilo porodičnog nasilja, ali je počinjen na očigled maloletnog deteta.   

 

U beogradskom hotelu "Slavija" Slađan Blažić (49) ubio je svoju ženu Danku Blažić (35). Ubica je bio više puta privođen zbog nasilja u porodici, a konačno je, tri dana pre ubistva, i osuđen na uslovnu kaznu zatvora od osam meseci, jer je krajem marta pokušao da, po gotovo istom scenariju, ubije suprugu i sebe. Izrečena mu je i zabrana prilaska žrtvi. Bio je, kako su rekle rođake žrtve, bolesno ljubomoran, a nije uspevao da se savlada otkako ga je Danka u februaru napustila i preselila se kod roditelja.  

 

Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurnih kuća i Savetovališta protiv nasilja u porodici, konstatuje da je porast nasilja u partnerskim odnosima poražavajući i da se stravičnom nizu ne vidi kraj.

 

„Pitanje je šta će se dalje dešavati. ako nešto ozbiljno ne preduzmemo kao država da se ovaj broj smanji. Mogu samo da kažem da je činjenica da reakcija države ne postoji. Značajan uzrok ovakvih tragedija je višedecenijski akumulirani stres u duboko traumatizovanom društvu koji neprekidno dokazi do izražaja'', kaže Vesna Stanojević.

 

Ona ističe da se moraju ispravljati i dograđivati zakonske norme.

 

„Konkretno proganjanje mora da se uvrsti u zakon kao krivično delo. Da se nasilnici hapse, da kada učine krivično delo provede određeno vreme u pritvoru dok se ne vidi šta će se dalje raditi sa njima. A ne da se vraćaju kući, ponovo čine nasilje, ili čak ubiju, konstatuje Vesna Stanojević.

 

Psihološkinja Vesna Karanfilović, višegodišnja aktivistkinja nevladinih organizacija koje se bave problemima žena žrtava nasilja i posttraumatskog stresnog poremećaja, kaže za diskriminaciju.ba da se PTSP pojavljuje u slučajevima porodičnog nasilja, ali da je reč o individualnim problemima koji se moraju posmatrati za svaki slučaj posebno.

 

 

 

"Mislim da u svakom od ovih slučajeva popusti po jedna institucionalna, sistemska karika Verujem da bi trebalo redovno podsećati ljude u institucijama na njihove obaveze, osvežiti im znanja i senzibilitet. Svi znaju šta treba da rade, ali ne urade uvek sve što bi trebalo. Drugi ključni faktor je to što lako okrećemo glavu od ovakvih slučajeva, čak i kada imamo jasna saznanja. Lakše nam je tako, jer to 'nisu naša posla'. Ni ovo masovno ubistvo se nije desilo odjednom, u tren oka, na prijave protiv počinioca reagovalo se površno i neozbiljno.", kaže Vesna Karanfilović.

 

Tragedija u Senti, namah je oživela jedan novinski napis "Da se pretnja ne pretvori u zločin" (Politika, 10. maj). Citiran je ministar unutrašnjih poslova Srbije koji kaže da policiji u zaštiti žena žrtava podršku daju tužilaštva, te da se policija "trudi da se uspostavi ozbiljan mehanizam, koji će se suprotstaviti nasilnicima, da budu oštrije kažnjeni". Ministar je insistirao i na tome da žene obavezno prijavljuju nasilnike, a u MUP je formirano posebno odeljenje koje se bavi isključivo nasiljem u porodici.

 

Sudija Ivana Ramić iz Prvog osnovnog suda rekla je tada kako nasilnici ne dospeju do suda, zbog velikog straha žrtava da ih prijave.

 

Nakon masovnog zločina kod Sente ministru policije ostalo je jedino da smeni načelnike policije u Senti i Kanjiži i protiv njih pokrene disciplinski postupak. "Nijedna situacija, nijedna činjenica, niti okolnost neće biti prenebregnuta. Utvrdićemo sve do kraja i građani Srbije imaće potpunu istinu o ovom slučaju“, naglasio je Stefanović.

 

Ivana Ramić je posle tragedije kazala kako mera zabrane pristupa, zapravo, i nema neki efekat, budući da, ukoliko se žrtva požali policiji na njeno kršenje, "dobija uputstvo da nasilnika mora ponovo da tuži". Nesklad zakonskih normi, rada institucija, policije i tužilaštva, različiti pristup problemu i - mrtvi. Formula za održanje nasilja i uništenje ljudskih života.