Mobing u sudskoj praksi
Od kako se bh pravosuđe počelo susretati sa predmetima koji se tiču mobinga, vrlo je malo presuda u korist žrtve. Barem je takvo iskustvo pravnika i pravnica iz organizacije ''Vaša prava BiH''.
Suđenja se odlažu, predugo traju, a uz sve i puno koštaju. Nerijetko se odbijaju uz obrazloženje da u predmetima nema mobinga. Za tu situaciju nema opravdanja, smatraju u ''Vašim pravima BiH'', jer mehanizam za zaštitu postoji, i to je Zakon o zabrani diskriminacije. U članu 5. Zakona, mobing je precizno definisan kao oblik diskriminacije, čime je omogućeno da se pravi razlika između mobinga i drugih oblika povrede radnog prava.
Mobing podrazumijeva psihološko, verbalno maltretiranje i zlostavljanje uposlenika, postavljanje neopravdanih prepreka u obavljanju posla, čime se utiče na psihičko stanje žrtve i konačno, radne rezultate. U takvim uslovima, žrtva mobinga jednostavno na kraju odustaje od posla, ili dobija otkaz. No, neki se odlučuju i da podnesu tužbu pred sudom protiv poslodavca.
(Ne)implementacija zakona
Nermin Hanjalić i Edita Avdibegović, pravnici iz organizacije ''Vaša Prava BiH'', smatraju da se zakon ne provodi dosljedno. '' U ovim slučajevima potrebno je imati hrabrost i volju - nije stvar u neznanju ili nepoznavanju samog pojma'', smatra Nermin Hanjalić, pravnik iz organizacije ''Vaša Prava BiH''.
Nekoliko je problema u sudskoj praksi. Prvo, u većini predmeta se ne postupa po pravilu hitnosti, što je posebno otežavajuća okolnost za žrtvu koja se sve vrijeme nalazi u radnom okruženju u kome trpi mobing. Također, većina ovih slučajeva još uvijek nema svoju oznaku, odnosno vode se kao ''radni sporovi'' - to dodatno usporava proces, jer na jedan slučaj mobinga dođe nekoliko stotina slučajeva radnog spora.
Najstariji predmet mobinga, čiju žrtvu zastupaju ''Vaša prava BiH'', star je 5 godina i za njega još uvek nema sudskog epiloga. Trenutno, Hanjalić i Avdibegović rade na nekoliko predmeta mobinga. Jedan od njih je iz 2013. godine, a pripremno ročište bilo je zakazano tek za novembar 2014. godine. „Dakle, čitava 2014. je prošla, a da nije ništa urađeno po pitanju ovog predmeta. Ljudi koje zastupamo su dobili otkaz u novembru 2013. Neko ko je ostao bez posla i ima malu djecu, godinu dana je zaista puno“, rekao je Hanjalić.
''Nije dovoljno što postoji dobar mehanizam, odnosno ZZD. Na sudu definitivno leži velika odgovornost, jer bi makar jedna pozitivna presuda djelovala preventivno u ovim slučajevima'', dodaje Avdibegović.
Onog momenta kada sud napravi prvi korak, poslaće se jasna poruka javnosti, koja će pozitivno utjecati na odnos poslodavac - uposlenik. Do tada, svi sudski procesi koji se vode na osnovu mobinga biće unaprijed osuđeni na neuspjeh, što za posljedicu moberima može samo dati „vjetar u leđa“.
