Biblioteka čije se knjige slušaju
Osnovana je 1972. godine, odlukom tadašnjeg Republičkog odbora Saveza slijepih BiH.
''Sadržaj koji je na cd-u u mp3 formatu ima posebnu ambalažu u kojoj se šalje. Knjiga ima svoj sekogram na kome je sa jedne strane adresa biblioteke, a sa druge adresa korisnika. Gdje god da pošaljemo knjigu, korisnik kada je pročita, samo okrene sekogram, nama se knjiga vrati i to je načina na koji mi komuniciramo sa našim korisnicima“, objašnjava Pleh.
Biblioteka i korisnici su, po međunarodnim standardima, oslobođeni poštarine, tako da se ne plaća poštarina. U ovom momentu, biblioteka sadrži 23.700 bibliotečkih jedinica, koje koristi 1.189 slijepih lica.
Kao i druge institucije čiji je osnivač BiH, tako i ova biblioteka funkcioniše po principu projekat-sufinansiranje-donacije. „Ova biblioteka se nalazi u grupi „sedam institucija kulture“ čiji je osnivač BiH, a država BiH nije preuzela osnivačka prava, a samim tim nije preuzela ni pravo finansiranja. Trenutno se nalazimo u pravnom vakuumu finansiranja“, rekao je Pleh i objasnio da biblioteka za sada funkcioniše na principu sufinansiranja.
Ali, biblioteka ne bi funkcionisala da nema volontera i volonterki koji „pozajmljuju“ svoj glas za čitanje knjiga. Samo prošle godine je pročitano 100 novih djela za biblioteku, a sve u okviru akcije ''book challenge''.
Akcije dobrih ljudi
„Sve je počelo kada je glumica Merima Lepić „izazvala“ drugu glumicu, inače našu saradnicu koja čita dugi niz godina Alenu Džebo-Hećo da napiše naslove 10 knjiga koje je nekada pročital i koje su joj značile u životu. Onda je Alena uradila nešto drugo. „Izazvala“ je deset ljudi da dođu u studio biblioteke da pročitaju po deset knjiga“, objašnjava Pleh. Odaziv je bio odličan. ''Sve ovo možete vidjeti na našem Facebook profilu biblioteke. Tu promovišemo ljude koji dođu da pročitaju knjigu. Takođe, pozivamo sve one koji smatraju da imaju dobru boju glasa, dobru dikciju i koji smatraju da mogu zadovoljiti kriterije koji se odnose na snimanje knjiga da dođu kod nas. U našoj biblioteci se prvo uradi fono-test i ako se zadovolje kriteriji, onda možete uraditi jako lijepu stvar“, rekao je Pleh.
Kako smo već rekli, ova biblioteka sadrži 23.700 bibliotečkih jedinica. U ponudi je sadržaj kao i u svakoj drugoj biblioteci: od obavezne lektire, preko beletristike, stučne literature i mnogih drugih saržaja.
10 hiljada sati snimljenog materijala
Glumica Vedrana Seksan je jedna od prvih „saradnica“ Biblioteke za slijepa i slabovida lica. Punih 11 godina ona svojim glasom uljepšava život slijepim licima. Počela je da volontira 2004. kao studentica, i od tada saradnja ne prestaje. Trenutno čita svoju 44. knjigu, što je oko 10 hiljada sati snimljenog materijala.
„Znam da je samo moja namjera da to radim dokle god budem mogla i dokle god budem dobrodošla. Dok budem mogla da hodam i dokle god me glas bude služio. Tako da ne obraćam pažnju na to koliko sam knjiga pročitala“, rekla je Seksan. ''Strašno je da mi djeci više ne čitamo priče nego im damo tablet da se igraju ili pustimo crtani film. Vi danas nemate ni tradiciju pričanja. Ali hajde što ne pričamo priče, nego i ne čitamo. Nikada knjiga nije bila jeftinija. Knjige su jako dostupne, a mi ne čitamo. Meni saznanje da postoje ljudi kojima je to ograničeno, a da je ovo jedini način da im knjiga bude dostupna, daje veliku volju da ovo radim“, objasnila je ona.
Vedrana nije krila svoju ogorčenost prema državi što ne prepoznaje vrijednost jedne takve institucije. ''Kada nam je pomoć uskraćena, ja se zainatim i kažem da ću da uradim sve što je u mojoj moći i dokažem da nije potrebna velika sila ljudi, već da je potrebno da jedan čovjek uradi jednu dobru stvar. Zato je meni jako važno postojanje te biblioteke, da se svima omogući čitanje i da se nikada ne prekine produkcija“, objasnila je Seksan na kraju.
Ona je takođe iskoristila priliku da pozove sve ljude da dođu u biblioteku na fono-test, nakon čega će, kako sama kaže, krenuti da rade nešto jako lijepo za sebe i druge.
