Identitarijanci

Piše: Mathew Bell (uz doprinos Franka Hessenlanda)

Prevod: Hana Ćopić

Kao politička aktivistička grupa, identitarijanci su i dalje novina u Nemačkoj. Nedostaje im pažljivo osmišljena, detaljno razrađena politička ideologija. No, pre svega kažu da žele da njihova vlada uvede stroža ograničenja kad je reč o imigraciji, naročito iz muslimanskih zemalja.  

Identitetski pokret takođe insistira na tome da je moguće biti ponosan na vlastitu kulturu i tradiciju, a pritom ne biti obeležen kao rasista ili, kao što je slučaj u Nemačkoj, neonacista. „U ovom kraju stvarno moraš da tražiš Nemce“, kazao mi je Robert Timm, portparol identitetskog pokreta u Berlinu, kada smo nedavno uveče prolazili kraj podzemne stanice na Hermanplacu, trgu koji nosi Hermanovo ime. Poslovično živahna raskrsnica Hermanove i ulice Karla Marksa ime ima da zahvali junaku iz nemačke istorije. Herman, upravo poznat pod imenom „Herman Nemac“, bio je plemenski ratnik koji se borio protiv Rimljana u ranom prvom veku.

Danas je stambenu četvrt oko Hermanplaca naseljava veliki broj imigranata iz Sirije, Iraka, Avganistana i drugih zemalja. Gledajući vlasnike radnji, lokale brze hrane i prolaznike, Tim mi je rekao kako je zabrinut za budućnost Nemačke.

„Ovo nije kraj u kome bih voleo da živim, a ne bih želeo ni da mi tu odrastaju deca“, kazao mi je. „Ovo nije jedino takvo mesto u Berlinu. Imamo ih onoliko. I njihov broj je u stalnom porastu.“

Govoreći o broju od oko milion izbeglica i migranata koji su ušli u Nemačku tokom poslednjih godinu-dve dana, Tim kaže da se u odnosu na taj broj nedavno pristiglih, ali i onih za koje se očekuje da dođu u budućnosti, stvara ogroman problem. „Nemamo pojma kako ćemo stvarno da ih integrišemo. To je veliki problem.“

Tim je dvadesetpetogodišnji student arhitekture s hipsterskom bradom i naočarima, koji s lakoćom u razgovor ubacuje engleski sleng. Poput mnogih njegovih drugova i drugarica iz pokreta, Tim je vičan društvenim mrežama i čini se da mnogo vremena provodi onlajn. Kaže da ga hrabri činjenica da identitarijance u Nemačkoj ne kritikuju samo oni s levog političkog spektra, već i ekstremisti s desnice.  

Nešto ranije istog dana, seli smo da razgovaramo u nemački restoran u istočnom Berlinu, gde je Tim odrastao. Pitao sam ga da li obećanje iz predsedničke kampanje Donalda Trampa da će ponovo učiniti Ameriku velikom (“Make America Great Again”) odslikava i ideologiju Identitetskog pokreta.

„Pokušavamo da iskoristimo Trampovu retoriku“, kazao je Tim. Međutim, dodao je da njegov pokret mora biti oprezan, jer je „učiniti Nemačku ponovo velikom“ izraz koji su koristili nacisti.

Tim, koji se u pokretu aktivirao u aprilu 2016, kaže da bi za uverenja Identitetskog pokreta možda primereniji bio slogan „Da Nemačka ostane Nemačka“.

Identitarijanci odbaciju neka od ključnih uverenja starijih ultra desničarskih grupa, kazao je Tim, poput antisemitizma. Ukoliko neko ko želi da se priključi njegovoj gupi izražava antijevrejske ideje ili odbacuje Holokaust, ta osoba prema njegovim rečima nije dobrodošla.

Neki od Trampovih pristalica iz grupe “alt-right” poput Richarda Spencera koji zagovaraju očuvanje i zaštitu bele rase u Sjedinjenim Državama, izjavili su da za sebe vole da kažu kako su pripadnici „identitetskog pokreta“.

Tim, međutim, kaže da identitetski pokret ne bi trebalo mešati s takozvanom alt-right ideologijom u Americi.

„Mi ne verujemo u nadmoć bele rase, ali verujemo da svaka nacija ima svoju vlastitu kulturu i da je to nešto čega se treba držati. A to ide zajedno sa strogim zakonima o imigraciji, no nema nikakve veze sa suprematijom. Ne želimo da imamo nikakve veze s tim“, kaže Tim.

„Određena količina imigracije je očekivana u modernom svetu“, dodaje. „No trenutna migrantska kriza zahteva privremeno zatvaranje nemačkih granica.“

„Identitetski“ brend nastao je u Francuskoj. Proširio se po Austriji uz pomoć dvadesetsedmogodišnjeg aktiviste Martina Sellnera, prvobitno pripadnika neonacističke grupe, od čijih se ekstremističkih stavova u međuvremenu distancirao i ne podržava nasilje. To je razlika koju ističu i pripadnici alt-right pokreta u Americi.

Prema Timovim rečima, u Nemačkoj postoji između 300 i 400 aktivista identitetskog pokreta koji imaju tendenciju ka podršci ekstremnoj desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD). Pozajmili su taktike levičarskih grupa poput Greenpeace-a. Čini se da vole da izvlače političke trikove i da potom na internet stavljaju video zapise svojih protesta i akcija.  

U avgustu 2016, aktivisti identitetskog pokreta okupili su se na Brandenburškoj kapiji u Berlinu, mahali svojim crno-žutim zastavama i istakli plakat na kome je pisalo: „Osigurajte granicu, spasite živote.“

U jednom video zapisu na YouTube-u pristalice nemačkog identitetskog pokreta uzvikuju: „Domovina! Sloboda! Tradicija! Stop multikulturalizmu!“ U jednom drugom osoba pokrivenog lica kreće se po berlinskim četvrtima i po trotoarima sprejem ispisuje poruke na arapskom u blizini džamija i u delovima grada gde žive imigranti: „Idite kući.“

„U potpunosti se slažem sa ograničenom imigracijom“, rekao mi je Tim. „Mislim da ima puno ljudi koji imaju pravo da budu ovde zato što ih proganjaju u njihovim zemljama, ili zbog rata i svega toga. Ali sve to mora da funkcioniše u vrlo strogim okolnostima. Ipak se mora osigurati da Nemci u Nemačkoj ostanu većina.“

Taj argument bi mogao biti privlačan mnogim Nemcima. No za one izrazito levih političkih uverenja, identitetski pokret ne predstavlja ništa novo. Osamnaestogodišnja aktivistkinja po imenu Rosa (nije htela da se predstavi punim imenom i prezimenom), rekla mi je da je učestvovala u kontrademonstracijama protiv identiterijanaca, jer smatra da oni nisu ništa drugo go prerušeni neonacisti.

„To su rasisti koji kažu da to nisu“, rekla je Rosa. „Pokušavaju da budu mladi i kul i da se ponašaju kao jedni od nas, kao normalni mladi ljudi.“

Rosa kaže da ne veruje Timovim izjavama protiv antisemitizma. Za njega i njegove kolege i koleginice iz identitetskog pokreta kaže da nisu tolerantni.
 
“Među njima ima puno nacista. Oni su opasni. Utiču na ljude i manipulišu njima na način koji je meni neprihvatljiv.“

Obaveštajne službe unutar Nemačke kažu da drže na oku ljude koji su povezani s pokretom. Članstvo u ekstremističkim desnim grupama koje, primera radi, promovišu nasilje ili otvoreno podržavaju nacističku ideologiju, zabranjene su u Nemačkoj.

Werner Patzelt, profesor političkih nauka na Tehničkom Univerzitetu u Drezdenu, istražuje ekstremno desni populizam u Nemačkoj. Kaže da je uzdržan kada je reč o konačnoj oceni širokog identitetskog pokreta u Evropi, budući da su te grupe nove.

„Identitetski pokret se pozicionira na levom krilu desnog političkog spektra, pokušavajući da objasni kako može postojati želja za očuvanjem specifične poljske, francuske, nemačke kulture, a da pritom ne budete nacista“, kaže Patzelt.

„S druge strane, oni s leve strane političkog spektra u to ne veruju. Oni tvrde da se identitetski pokret samo takoreći pretvara da je neprijatelj pravih desničarskih ekstremista, no zapravo prema njima gaji simpatije.“

Šta god nastalo od identitetskog pokreta u Nemačkoj, postoji jedna stvar s kojom se čini se mnogi ljudi – bilo da su levičari, desničari ili na centru – ovde slažu: Izgleda da se ideološki saveznici identitetskog pokreta iz stranke Alternativa za Nemačku veoma dobro kotiraju tako da osvoje mnogo mesta u parlamentu na nacionalnim izborima ove godine.