Kolumne

Ante je zapalio internet u BiH! drago mi je što je rekao to što je rekao, i pomogao da vidimo na šta smo spremni. 

Milan Colić

Zovem se Ana Kotur, imam 26 godina i od rođenja imam cerebralnu paralizu. Nailazila sam na prepreke tokom školovanja, ali sa najvećom sam se susrela u potrazi za poslom nakon diplomiranja.

Ana Kotur
Zamislio sam kako bi ih gledali u autobusu na Balkanu. Šta bi rekli o mom saputniku koji oduzima bombone. Ili o Nigerijcu koji me pitao verujem li u Boga, a onda nastavio o fudbalu. 
 
Milan Colić

Živimo u društvu koje voli spektakularna žalovanja, a ona intimna implicitno smatra slabošću, nečim što u sebi, dok ne prestane prejako boljeti, moramo čuvati, o čemu moramo šutjeti ili o tome umjereno pričati. Nešto što moramo preboljeti.

Dijala Hasanbegović

Ali njima je bolje ovako, oni jednostavno neće da se promijene. I šta ja sad tu trebam? Gospođa je prijateljica moje majke i ja ju pažljivo slušam kako priča o svome odrastanju u ovom gradu s Romima u svojoj mahali. 

Dijala Hasanbegović, foto: Amer Kapetanović

Morao je da odabere svoj identitet. Ali ne između muškarca i žene, jer to ga nije mučilo. Tačno je znala šta je. Morao je da odabere identitet koji će mu pomoći da preživi. Da, da, baš ta reč – preživeti.

Milan Colić

Ja sam iz Zvornika. Znali smo se iz viđenja, ali nisam znao koliko si dobar momak dok te ovde nisam upoznao. Nisam znao da ti se takve stvari dešavaju u Zvorniku. Od danas niko više ne sme da te dira. Jer si sada ti moj drug.

Milan Colić

Za Bajram, Sevda je začas ispekla ružice. Mirela je došla navečer, plavih podočnjaka, s kćerkom i bez muža, i gunđala na šefa i manjak slobodnih dana. Sevda je u glavi vrtila zadnji razgovor sa Selmom, ali se nije sjećala svojih riječi.

Dijala Hasanbegović

Ako je ikad postojala prilika da se prosječan Evropljanin upozna sa životom građana drugoga reda, onda je to danas. Jer ipak nije on kriv, kao što su krivi razni Bosanci, Nigerijci, Pakistanci za svoje nesređene i nesretne zemlje. Već virus.

Dijala Hasanbegović

Svejedno je o čemu pričate dok o tome šapćete. Svejedno je čemu se smijete dok skrivate osmijeh rukom, svejedno je zbog čega plačete ukoliko ste tihi. Važno je da krijete šta stvarno osjećate i živite.

Dijala Hasanbegović

Pages